Pust planinski venac i usamljena ratnica koja hodi njime, povremeno se koristeći kopljem kao štapom za hodanje. Zastavši na vrhu planinske staze koja se spušta dalje niz padinu, ratnica uživa u vidiku koji se pruža pred njom. "Prošle su dve godine", govori ona sama sebi. Sagevši se, dohvata malo zemlje i, nežno je držeći na dlanu, pušta vetru da je nosi dalje. Pogleda zarobljenog bujnom, zelenom kotlinom koja se pružala pred njom, ratnica započinje pešačenje do pirinčanih polja u podnožju planine.

Spuštajući se puteljkom koplja oslonjenog o rame, ratnica sa zanimanjem posmatra seljake kako rade u poljima. Pesma koju pevaju privlači joj pažnju pa na trenutak zastaje da je posluša, istovremeno uživajući u idiličnoj atmosferi. „Jogo je fino mesto“, ponovo će ona samoj sebi. „Čini da se osećaš spokojno.“ Još jedan trenutak provodi u posmatranju, a zatim nastavlja svoje putovanje...

Navedena dva pasusa predstavljaju prepričana dešavanja iz prva dva minuta serije, dva minuta koja su me potpuno kupila. Predivni kadrovi planinskih venaca i pirinčanih polja, praćeni prelepom, toplom muzikom poznatog kompozitora Kavai Kenđija predstavljaju možda najlepše prizore koje sam do sada video u nekom anime ostvarenju.

U preostalih dvadesetak minuta epizode saznajemo još da je misteriozna ratnica poreklom iz Kanbala, da je došla u Jogo da popravi koplje, i da će uskoro napuniti trideset godina. Na putu ka gradu ratnica prisustvuje prelasku carske povorke preko mosta, gde spašava život mladom princu koji je spao sa mosta i upao u reku. Prilikom spašavanja, takođe vidimo da princ poseduje neku čudnu moć, ali ne saznajemo odmah kakvu.

Da skratim priču – saznajemo da se ratnica zove Balsa i da ima prijatelje u gradu koji je čekaju, saznajemo da se princ zove Čagum, da je drugi sin cara i da je posednut nekakvim vodenim demonom. Čuvši za ovo, car unajmljuje ubice da uklone princa pre nego što se vest raširi i ukalja ugled carske porodice. Nemajući kome da veruje, kraljica unajmljuje Balsu kao prinčevog telohranitelja.
I to je u suštini glavna priča ove serije – možda deluje nezanimljivo, klišeizirano i već viđeno, ali svaki minut, svaki frejm serije vredan je gledanja. Vrhunski crtež i animacija; divna, dirljiva muzika i topla, prelepa priča iz epizodu u epizodu držaće vam pažnju i puniti vam oči suzama kada to najmanje očekujete. Scene akcije su realne i uzbidljive, a likovi živi, topli i prijatni, i često toliko nesebični i požrtvovani da ćete se osećati kao da vam je neko raspalio šumski požar u grudima.


Da ne tupim dalje: pred vama je jedno neverovatno ostvarenje anime žanra. Možda vam se neće svideti koliko i meni – radnja vam se može učiniti sporom, likovi nezanimljivim i dosadnim. Možda će vas posle ovih silnih hvalospeva serija čak i razočarati. Ali to ćete saznati tek kada počnete sa gledanjem. Zato to i učinite. Odgledajte seriju. Odmah. Iz ovih stopa. Toliko od mene.

Alan_vi_Britannia ::

Anime je pure awesomeness. Onaj ko ga nije pogledao treba biti rape-ovan na gradskom trgu.