Catherine se približavala svojoj školi. Mesto koje ju je vezivalo za toliko stvari: iako poprilično neugledno mesto, Ashcliff, čiji su zidovi, nekad zelene boje bili izbledeli i ispucali bilo je mesto kojoj je Catherine uvek puno značilo. Do tada je bila u poseti svojoj majci u malom selu u blizini prestonice, Woodiron-u i uvek bi se osećala zadovoljnije kada bi ponovo bila u školi. Woodiron bilo je malo naselje, koje je bilo daleko od Catherine škole i zbog toga je došla svojim konjem, Spiritom kog je jako volela. Ušla je u školu i uputila se ka direktorki kako bi se javila da je stigla, dok se kiša smirivala a sunce provirivalo kroz tmurne oblake.

Sa prvim zrakom svetlosti koji se probi kroz prašnjave krpe na drvenim prozorima, Aiki je već bio na nogama. Preskačući hrpe knjiga koje su nasumično bačene ležale po podu, Aiki je najpre došao do jedinog urednog mesta u njegovom stanu - dela gde je bila košarica i krevet Alistora. Alistor je bio čudan mačak. Srebrno-sive dlake, svelucao je poput kristala na dnevnom svetlu. I nekako, za razliku od svog gazde, najviše od svega mrzeo je nered. Mačak se uvek trudio da iz okruga svog spavaćeg mesta izgura svaki krš koji bi tu došao. I tako je stvorio jedino prohodno mesto u Aijevom stanu.
Aiki zameni hranu i vodu svom ljubimcu, a zatim dođe do izlaznih vrata.
I opet ispočetka..., pomisli Aiki izlazeći iz kuće u kojoj je bio njegov stan.

Elizabeth se polako primicala školi. Velika, nekada zelena zgrada joj se činila sve opasnija i čudnija kako je prilazila. Onda se našla pred njom. Stresla se. Odavde sve ponovo počinje. Nekako je jezivo sve ovo... Duboko je udahnula. Sada nema nazad, valjda. Polako je ušla i pronašla kancelariju direktora. Pokucala je. Sad bi samo trebalo da vrata otvori neko čudovište,i utisak bi bio kompletan. Čula je jedno kratko "Uđi." Kancelarija je bila nekako sumorna, Izgledala je staro, zidovi su bili trošni. A onda je njenu pažnju zaokupila senka,okrenuta joj leđima. Malo je tako stajala, gledajući. Direktor je prilazio. Na njeno iznenađenje, videla je da je to naizgled običan, sredovečan čovek.
"J-ja sam Elizabeth" - promucala je.
"Ne boj se. Ova škola pruža dom takvima kao što si ti. Ali,ovo je takođe i ozbiljna škola. Videćeš već sve. Inače, postavljena si u grupu sa Cate i Lunom. Upoznaćeš ih uskoro. A sad idi i čuvaj se." - ispričao je direktor i okrenuo joj leđa, što je ona shvatila kao znak da treba da ode. Jako brzo je izašla napolje i sela na stepenik pored škole. Misli su joj se gubile. Ne želim, ne želim da budem ovde.

U svojoj uobičajenoj odeći, Ai nije privlačio mnogo pažnje dok je koračao kroz ulice Normounta do svog radnog mesta, škole Ashcliff. Tek poneko bi se okrenuo, ali ubrzo zaitm produžio svojim putem.

Posle kraćeg vremena hoda, Ai se nađe pred sivom kapijom koja je krila sive zidove Ashcliff škole. Aiki pogleda oko sebe, tražeći pogledom učenike, i onda se seti da je ovo poseban ulaz, predviđen samo za profesore Ashcliff škole. Oduševljen sumornošću sivih zidina, Ai skliznu kroz gvozdena vrata.

Unutrašnjost škole bila je prilično dobro uređena, uzimajući u obzir gde se Ashcliff ustvari nalazi. Gledajući slike velikih magova, lopova i ratnika, Ai polako uzdahnu.
Smrt ih je učinila besmrtnim., Ai se nasmeja, savršeno umetničko delo prirode, ta smrt.
Polako ali sigurno, kroz par momenata, Aiki izađe iz prve zgrade Ashcliff škole u nameri da preko dvorišta dopre do drugog dela, gde se nalaze učionice i između ostalog, njegova laboratorija. Vrteo je pogledom kroz dvorište koje je bilo prilično pusto. Tu i tamo bi se čuo neki glas, koji bi brzo nestao sa Aijevom pojavom.

Iako prilično nezainteresovan, Aiki obrati pažnju na usamljenu devojku koja je sedela na stepeništu pored škole, koje su vodile do ulaza u deo škole sa prostorijama za osoblje.
"Hej ti!", viknu Ai prilazeći, "Smetaš mi."

''Uh,mrzim ovu smrdljivu rupu.Proklete mačke...'',progunđala se Neria gledajući u ostatke štakora kog su njene mačke,Scylla i Mallor,sa zadovoljstvom raznijele po maloj prostoriji u kojoj je ona živjela.Nije imala novca za ništa bolje.Počistila je ostatke i obukla se.Uzela je flašicu ruma iz vitrine koja se nalazila pored starog kreveta i izašla iz kuće.Mellor i Scylla su je pratili.Ah,Normount,moj divni Normount... pomislila je krećući se ulicama svog voljenog grada.Zastala je ispred kapije škole Ashclff.Čudno mjesto.Možda bi trebalo da uđem i pogledam šta ima.Niko se neće ljutiti.Nesigurno je koračala kroz dvorište škole.Ovdje nema ni žive duše.Jezivo je. Razmišljajući,Neria nije ni gledala gdje ide.Ugledala je dvoje ljudi pored stepeništa.Vrisnula je.Flašica ruma joj je ispala iz ruke i komadići stakla su se rasuli po podu.''And the rum is gone.'' rekla je,gledajući i dalje u ljude na stepeništu.

Catherine je izašla iz kancelarije u kojoj je radio direktor. Dobrica, uvek je mislila. Direktor ju je jako voleo. Znao je njenu priču o porodici i o njenom ocu, kao i činjenicu da je Cate bila izuzetno osetljiva po tom pitanju. Međutim, ona se navikavala. Polako ali sigurno, od kada je došla u Ashcliff u kome je većina učenika imala svoju životnu priču, a većina je bila slična njenoj, škola joj je postajala dom. Bila je srećnija pri pomisli da nije jedina koja ima probleme, i to ju je teralo napred. Cate je bila jaka.

Sredinom prve godine, ona je postala vođa manje grupe lovaca zbog svojih izuzetnih veština. Prošle godine se pozdravila sa svojim prijateljima, Joshuom i Tsukiem, koji su završili petu godinu i otišli iz škole. Jako su nedostajali Cate koja ih je obožavala. Oni su bili veliki ratnici, svo troje, ali ih nakon kraja petog razreda, Cate nije videla.

Catherine se približavala svojoj sobi u internatu koji je bio preko puta školske zgrade. Za razliku od kompetne škole, Cate je mrzela internat. Taj smrad koji je obavijao svaki hodnik, miris znoja i prljavih čarapa nisu joj davali mira, te je zbog toga svaki put kad bi došla u sobu morala otvarati prozore i luftirati, što je svaki put prouzrokovalo tresak vrata i negodovanje drugih učenika. Ali koga briga za njih.

Elizabeth je bila zadubljena u misli i nije cak ni primetila čoveka koji joj se približavao. Onda je čula kako joj je viknuo "Smetaš mi." Isprva nije shvatila o čemu se radi. Pogledala ga je ponovo. Nije bio mnogo stariji od nje, ali je izgledao ozbiljan. Pretpostavila je da on nije učenik. Videla je da je sedela ispred nekog ulaza. Onda je ustala i malo se udaljila. Rekla je: "Izvini, ja...." i brzo otišla u pravcu internata.

"Pft", frknuo je Aiki kako se Elizabeth udaljavala, "deca ovih dana, bez ikakvog poštovanja."
Međutim, nalet njegovog nezadovoljstva prekinuo je zvuk lomljenja stakla. Okrenuvši se, Aiki je video bocu ruma na podu i kiseo izraz na Neriinom licu, te nije mogao odoleti da ne prasne u smeh.

"To te sleduje kad nosiš svašta u školu.", promrmljao je Ai kroz smeh. "Zaista svakog puštaju u Ashcliff ovih dana.", slegnuo je ramenima i uvukao se u hodnik koji je vodio, između ostalog, i do njegove laboratorije.

Za razliku od stana u kom je živeo, laboratorija Ashcliff škole bila je prilično prostrana. I to je ustvari bilo jedino mesto za koje je Aiki odgovarao, a koje nije bilo obuzeto kršom. Velika soba bila je podeljena na četiri dela.
Prvi deo, odmah levo od vrata, predstavljao je biblioteku. Dva zida bila su puna knjiga koje su stajale na drvenim policama. Aiki se često ponosio svojom kolekcijom. Iako je ova improvizovana biblioteka bila mnogo manja od one u samoj Ashcliff školi, knjige u laboratoriji bile su isključivo vezane za magiju, pa se moglo reći da je Aiki zaista imao najveću biblioteku o magiji u Ashcliffu, a možda i dalje.
Drugi deo sobe, dalje levo, predstavljao je laboratoriju, tj. deo iste gde su bili napici i sastojci za napitke. Veliki sto, žrtveni oltar i sveće koje gore crnim plamenom bili su samo neki od rekvizita koji su se mogli videti.

Odmah desno od vrata, bio je "radni deo" Aikijeve laboratorije. Kožna fotelja, kamin, kauč, svećnjak, sto. Taj deo laboratorije bio je prvenstveno namenjen za goste, ukoliko isti dođu. Međutim, Aiki nije voleo svoju fotelju i kauč da deli sa gostima. Štaviše, često je ovde i spavao, pa se jednom dogodilo da četiri dana nije došao do kuće. To se moglo i posvedočiti korpicom koja je bila pored fotelje, što je značilo da je i sam Alistor često gost ovde.
I poslednji deo, dalje desno, bio je čist. Veoma čist, čak i užasavajuće čist, bez prostirke na zemlji ili slika na zidu. Vodio je do vrata, koja su otvarala kružni put na dole, ka podrumu. Podrum je bio mračan i smrdeo na buđ. Ali bolje nije bilo potrebno, jer je podrum bio ustvari ostava. Ali ne svakodnevna ostava, već ostava za žrtve Aikijevih eksperimenata. Većina mističnih životinja moglo se naći dole, poput Grifonovog jajeta ili mladunca zelene meduze.

"Ah, napokon", reče Aiki sebi u bradu ulazeći u laboratoriju. Platneni kaput kojim se ogrnuo pre polazka bacio je na kauč desno od vrata, i sam skliznuo u fotelju.

Sunce je obasjalo Katarinino lice, i prvi zraci su je probudili. "Već jutro", prošaputala je. Još jedan dan, mislila je. Volela je da spava, i sama pomisao da se mora pomeriti iz toplog kreveta bi je uvek oneraspoložila. Bunovno se uspravila, pogledom prostreljala sobu. Kao i uvek, perfektna. Bez nereda, sve pod konac, jedini kutak u kome stvari nisu bile poslagane po savršenom redu bio je radni sto u ćošku. Za razliku od ostatka sobe, po stolu su bile razbacane sveske i knjige, beležnice i penkala. Catherine je napokon ustala, i bezvoljno počela da traga za odećom. Čula je nečije glasove u hodniku i provirila kroz vrata, i dalje u pidžami. Pogled joj je privukla niža devojka koju do tad nije videla. Izgledala je ... Igubljeno. Mogla se kladiti da je to nova nastavnica, jer je izgledala tako. Ali šta je radila u internatu?! Caherine se javila devojci i upitala je: "Kako se zoveš?"

Elizabeth je lutala hodnicima internata. Nije obraćala pažnju na ljude koji su prolazili. Onda je primetila da je neka devojka posmatra. Potom ju devojka upitala kako se zove. Kratko je odgovorila: "Ja sam Elizabeth, ti?" Zatim ju je detaljnije pogledala. Bila je to niska devojka, smeđe kose. Njene zelene oči su je, kako se Elizabeth činilo, pažljivo gledale.

"Carherine. Catherine Deadrick." - rekla je Cate kada joj je devojka odgovorila. Izgledala je zainteresovano i fino. Sada je bila sigurna da je tu kao učenik, a ne kao učitelj. Bila je ubeđena da je lovac. "Ovde si zbog obuke? Ili redovno školovanje?", Catherine je samo postavljala pitanja...

Basivši se na kauč, Aiki oseti kako se oblak prašine podiže.
"Dođavola, opet ne rade svoj posao kako treba!", ljutito uviknu Aiki, i podiže ključ sa stola, "Ovo neće proći tek tako."
Aiki izlete iz laboratorije, zaključa vrata i uputi se do odaja posluge koje su se nalazile posle internata. Činjenica da će morati proći kroz dugi hodnik pun dece koji samo nekonotrolisano vrište uzalud bila je nadjačana Aikijevim gnevom. Aiki je oduvek bio perfekcionista. Smatrao je da svako treba da obavlja svoje poslove najbolje što može, a pogotovo posluga.
"Oni su samo otirač za noge gospodara!", frknu Aiki uletivši u hodnik internata.

Mnogo ljudi odjednom se našlo oko njega. Pričice, smejanje, Aikija je sve nerviralo. U trenutku je video istu onu devojku koja je sedela na stepeništu i zaklanjala mu put, kako priča sa drugom, zelenookom devojkom velikom osmeha. Osmeh. To ozareno lice iznerviralo je Aikija još više.

"Prestanite da smetate ljudima koji ustvari ne dangube ovde!", Aiki zareža na Catherine i Elizabeth.
"Konstantno ste mi na putu. Smetate.", frknuo je.

Posle nekog vremena, Kimball je stigao u Normontu. Prosjaci, klosari, beda na sve strane. Ali uvek je bio spreman da pomogne onima koji ne krenu zlocinom da se bave. "Eh, juce sam obisao onog zanatliju, vreme bi bilo da svratim do skole." pomisli u sebi Kimball.

Kako se blizio, ugledao je veliku zelenu skolu, sa popucanim zidovima. "Jadna skola, bedna skola. Mogli bi bar malo da uloze u izgled" Kimball pomisli dok se je otvarao vrata. Usavsi u skolu, Kimball se najpre razgledao malo dok nije ugledao malo cudnu osobu, koja je trebala da predstavlja naucnika. Previse je izgledao fabulozno za to zvanje. Posto ga nije bas poznavao iako je godinama obilazio skolu, prisao je i predstavio se naucniku.

"Dobar dan, mladicu. Izgleda da si nov ovde, posto te nisam vidjao. Ja sam Kimball Cromwell, komandir garde u Silvervaldu. Da li bi mozda znao gde je Elle? Mesecna inspekcija. I jos posle onog, da kazem incidenta u skoli, morao sam da navratim ovde cisto da ne bi dosadjivali ovi na visem polozaju."

Catherine se okrenula čuvši piskav glas. To je bio Ai. Dobro ga je poznavala, i znala je da nije dobre naravi. Znala je i da, kada je besan, bolje da mu se ne približava, ali je ipak volela da ga "spušta". Ai, kakav je bio, perfekcionista, i Catherine, koja je stvari uglavnom radila polovično, nikad se nisu slagali. Kad god bi se videli sporečkali bi se i oko najmanje sitnice, tipa ko će gde sesti, ko će prvi pričati i slično. Najviše su se svađali upoređujući veštine. Ai je govorio da je jači. Catherine je mislila da su oboje veoma jaki, ali da je ona pametnija. Međutim, kao i svakog puta, morali su da obave jedan od svojih "dnevnih razgovora".

Catherine je prostreljala pogledom Aiki-ja. Ljigavac. Posle kratkog razmišljanja, progovorila je: "Ako ti smetamo, ti idi stepeništem, koje je sa tvoje leve strane." Pokazala je rukom na uzano, prljavo stepenište koje se retko koristilo.

Pre nego što je Elizabeth stigla da odgovori Catherine, pojavio se onaj koji ju je ranije oterao sa stepenica. Za razliku od Catherine koja mu je odvratila, Elizabeth mu se nasmešila i malo se pomakla sa prolaza, pokušavajući da ignoriše njegovo pojavljivanje. Onda je odgovorila svojoj novoj prijateljici: "Zapravo, nisam ni sama sigurna. Iznenada sam došla, rečeno mi je da sam stavljena u manju grupu lovaca, ili tako nešto. Rečeno mi je da su članovi Cate i Luna. Tebe zovu Cate?" Potrudila se da zvuči što je ljubaznije moguće.

Čekala je da joj Ai odgovori. Ha, uspela sam da ga ostaim bez reči! Tišinu je prekinulo Ellino pitanje. "Da, ja sam Cate. Ti si u Timu samnom? To je baš... Neočekivano." Osmehnula se. Ali ko je ta Luna? Prvi put čuje za nju. Udaljivši se od Aiki-ja, po poslednji put ga prostrelivši pogledom počela je da se raspituje o Ellinim sposobnostima. "Imaš li iskustva sa lukom i strelom?"

Aiki prasnu u smeh, a zatim okrenu glavom ka komandiru garde.
"Po važnosti, je li.", nasmeši se u pravcu Cate, "Prvo da se predstavim onima koji ustvari nešto i rade."

Aiki se blago nakloni, a zatim odgovori, "Minami Aiki, drago mi je. Da, istina, tek nedavno sam dobio položaj naučnika pri ovoj školi. Ah, nažalost ne mogu ti pomoći mnogo. I sam sam tek stigao u Ashcliff. Međutim, ukoliko želiš, možeš poći sa mnom do sobe za poslugu, oni bi mogli znati gde je Elle."
Aiki uzdahnu, a zatim se okrete ka devojkama blago.
"Takođe, molim te ne zameri za ispad ove devojke koja ne poštuje starije. Pretpostavljam da je porodica nije lepo vaspitala.", Aikijeva usta izviše se u ciničan osmeh, "A i kako bi."

Još jednom pogleda u Cate, tiho izusti "Ugledaj se na ovu mirnu devojku sa strane." i polako nastavi dalje holom.

Neočekivano? "Ne znam ko je ona. Nešto malo. Mada nikad se nisam ozbiljno borila time" nasmejala se. Čula je Aiki-jev odgovor. Zašto je rekao "A i kako bi?"? Možda ni ona nije imala srećan život? Pf,da se ugleda na mene. Zašto bi? Primetila je komandira. Plašila se da je, možda, ne prepozna i ne prenese njenoj majci gde je ona otišla. Kratko mu se osmehnula, a onda se brzo okrenula ka Cate.

Kimball se obraca Aikiju: "Pa hajde onda. Nemam bas mnogo vremena. Elle ima duznost da bude ovde sad. Razumem da je mlada i sve to, ali mora da se i uozbilji."

Okrece se ka devojkama i nastavlja: "Dok ne krenu zlocinom da se bave, sve je ok. Ne bih hteo da vas vidim u zatvoru gore."

Catherine je ponovo razmišljala kako da odvrati. Pokušala je da se obuzda i uspela je u tome, te je samo nastavila da korača. Videla je krupnog čoveka čiji joj je lik bio poznat koji razgovara sa Aikijem. Pa da, to je Kimball! Čula je da pominju Ellino ime. "Elle ima dužnost da bude ovde...", promrmljala je. "ELLE, pa oni traže tebe!" prošaputala je.

Prva zraka koja je prošla kroz stare prozore dotaknula je Lunino lice.Luna je ustala,obukla svoju odjeću ,oprala zube i lice,te krenula na doručak.Njen doručak nije bio obilan jer je odrasla u siromašnoj obitelji.Imala je komad suhog kruha i svježeg kravljeg sira.Nakon doručka je otišla na svjež zrak.Ah,obožavam živjeti!Luna je odrtčala s tom mišlju na jedan brijeg.

Neria je pogledala u čovjeka koji joj se smijao,zatim se okrenula i krenula ka kapiji.Željela je samo da se udalji od te škole.I sada nema ruma,nemam ni novca da ga kupim.Hodala je ulicama grada ne obraćajući pažnju gdje ide.Sjela je na klupu ispred gostione.Zašto je život tako dosadan?Ništa se ne dešava.Možda bi trebalo da odem odavde na kratko.Nekoliko dana bi mi bilo dovoljno.Bila je iscrpljena.Spustila je glavu na klupu i zaspala.

Aiki slegnu ramenima i pogleda Kimballa, "Ah, sve po propisima. Prati me."
Brzo je išao hodnikom dok se nije našao na samom kraju. Hodnik se delio na tri manja hola. Jedan je vodio do sobe posluge, drugi do kupatila, a treci do sobe za obroke.

"Ovamo.", reče Aiki i skrenu desno. Hol nije bio mnogo dugačak, možda 20tak metara. Zidovi su bili goli, a u celom holu bila su samo tri prozora, što je značilo da ni prirodna svetlost nije bila jaka ovde. Aiki je došao do velikih drvenih vrata i kucnuo tri puta. Ubrzo se čuo glas iznutra koji je odobravao ulazak i teška vrata se otvoriše.
Soba za poslugu je bila osrednje veličine. Na sredini se nalazio sto, a sa strana su bile drvene stolice i klupe. Takođe se mogao videti i mali stočić.

"Šta vas dovodi ovde, gospodaru?", reče starija žena i nakloni se prema Aikiju i Kimballu.
Aiki je pogleda i odgovori, "Gospodin pored mene traži Elle. Ja sam došao drugim poslom, ali to može da sačeka."

Žena objasni kako još uvek nije videla Elle, ali da joj se čini kako je Elle rekla da će danas imati neke poslove u Central Hall-u u Normount-u.

Central Hall.., nasmeja se Aiki razmišljajući, Kakvo otmeno ime za jednu takvu rupu.

"Oh, negativni poeni koliko vidim. Eh, znaci nista. Prosetacu malo da vidim stanje odaja i sta rade ucenici. Bolje spreciti nego leciti zlocin."

Ovime Kimball zapocinje svoju inspekciju i ulazi u prvu ucionicu.